Manje-više, dobro se zna šta su gradjanke i gradjani Islanda epohalno uradili nakon izbijanja režirane krize 2008. godine: preuzeli su stvar u svoje ruke, i to kroz proces direktne demokratije, na ulicama i trgovima. Island se spasao zahvaljujući ustanku naroda, direktnoj uličnoj demokratiji gde su odluke donošene, kao i pritisku koji su demonstranti vršili na sistem. Uhapsili su premijera, ministra finansija i bankstere – najodgovornije bankare, oterali ih na robiju i konfiskovali celokupnu njihovu imovinu.
Nakon što su rekli „ne” MMF-u na referendumu, Islanđani se nisu zaustavili. Počeli su sa pisanjem nacrta novog ustava koji bi oslobodio zemlju od preterane moći međunarodnih bankarskih gangstera i virtuelnog novca. Za pisanje novog ustava, Islanđani su izabrali 25 građana koji ne pripadaju nijednoj partiji, ali koji su preporučeni od barem 30 građana. Ovaj dokument nije bio delo neke stranke ili političara, već odabranih nestranačkih ličnosti i bio je objavljen na internetu. Konstitutivni sastanci su se emitovali onlajn i gradjanke i gradjani su u svakom trenutku mogli da pošalju svoje predloge i komentare.
Ovaj primer Islanda je poučan i preporučujući za Srbiju. Upravo putem interneta može se uobličiti nov izborni zakon, jer se u tom pravnom aktu, uz slobodne medije, nalazi putokaz ka izlazu iz ovog partokratskog i koruptivnog pakla.
Novim izbornim zakonom broj narodnih poslanika u srpskom parlamentu bio bi smanjen sa 250 na 120. Takodje, primenio bi se tzv. kombinovani izborni sistem (većinski + proporcionalni), koji bi obezbedio da 60 poslanika bude izabrano sa stranačkih lista, a 60 neposrednim izborima iz redova gradjanki i gradjana – vanstranačkih ličnosti. Na taj način bi se ograničila moć ovdašnje partokratije i ublažila rak rana srpske države – korupcija. Taj preko potreban, nov izborni zakon izglasao bi postojeći saziv srpskog parlamenta, ispred koga bi kao na Islandu pre 10 godina, stajalo više hiljada pobunjenih gradjanki i gradjana u iščekivanju usvajanja tog zakona.
Potom bi usledili izbori, uz doslednu primenu Zakona o javnim medijskim servisima, koji direktore i glavne urednike OBAVEZUJE da rade profesionalno i uz poštovanje novinarskog kodeksa, u interesu gradjanstva Srbije, a ne ove ili one stranke na vlasti.
Novi saziv tako izabrane Narodne skupštine izabrao bi tehničku vladu i premijera, koji bi najpre trebalo da pripreme tekst Zakona o lustraciji, kako bi se onemogućilo bavljenje politikom svim kompromitovanim političarima od 1991. godine do sada. Potom sledi Zakon o poreklu imovine, kao i niz zakona koji bi od Srbije napravili pravnu i ekonomski prosperitetnu državu, gde postoje podela vlasti, nezavisne institucije i sloboda medija.
Po isteku mandata tehničke vlade od 12 meseci, bili bi održani slobodni, demokratski i pravno utemeljeni izbori za nov saziv Narodne skupštine, prema novom izbornom zakonu.
4 KORAKA ZA PROMENU SISTEMA = DA OVI ODU, A DA SE ONI NE VRATE!
Filip Mladenović 